недеља, 24. децембар 2017.

Вредност измерене величине и грешке при мерењу (6. разред)

Овај метеријал је првенствено намењен ученицима ОШ "Милутин и Драгиња Тодоровић" из Крагујевца, али га могу користити сви ученици 6. разреда.

Интерактивну збирку задатака за самостално учење преузмите овде!

Више о грешкама прочитајте овде!
Уџбеник проф. Миће Митровића за 6. разред ОШ. 63-66. стр.

Задатке провежбајте из ове збирке! 

Задатак из грешака са такмичења преузмите овде!

Презентацију са часа преузмите овде!



уторак, 28. новембар 2017.

Nagradni zadatak iz klatna za Mlade fizicare 8

Časovnik sa klatnom pokazuje tačno vreme na mestu gde je g=9,81 m/s2. Na nekoj većoj visini taj časovnik kasni 10s dnevno. Izračunaj ubrzanje Zemljine teže na ovoj visini.

понедељак, 27. новембар 2017.

Zadaci za samostalan rad MF6

Zadaci za dodatni rad iz fizike
1. Odjek od druge obale reke čuje se posle vremena t=2s. Kolika je širina reke? Smatrati da je brzina zvuka c=330 m/s.
2. Prosečna dužina čovekovog koraka je l=0,75 m. Ako čovek učini 120 koraka u minutu, koliki će on put preći za vreme t=1h i kolika je njegova brzina u km/h?
3. Iz dva grada (A i B) koja su na rastojanju d=252 km istovremeno su pošla u susret dva automobila, krećući se brzinama v1=54 km/h i v2=72 km/h. Posle koliko vremena i na kom mestu će se automobili sresti?
4. Iz tačke O ispali se iz puške metak u horizontalnom pravcu OB. Brzina metka je 660 m/s. Kolika će biti udalјenost AB metka od čoveka, koji se nalazi u tački A, u trenutku kada on čuje pucanj? Udalјenost čoveka od mesta odakle je metak ispalјen iznosi d=OA=0,4 km. Uzeti da je brzina prostiranja zvuka 330 m/s.
5. Stojeći na stepeniku eskalatora, putnik se spusti niz njega za vreme t1=1 min. Krećući se hodom niz nepokretan eskalator, putnik ga pređe za vreme t2=40 s. Koliko vremena će trajati spuštanje putnika pokretnim eskalatorom ako on po njemu hoda istom brzinom kao onda kada je bio nepokretan?
6. Krećući se niz reku, od jednog pristaništa do drugog, brodu je potrebno vreme t1=8h, a za plovidbu u suprotnom smeru (protiv rečnog toka) potrebno je vreme t2=10 h. Brzina broda po stojećoj vodi (jezeru) iznosi v=18 km/h. Koliko je rastojanje između gradova?
7. Dva voza idu jedan drugom u susret brzinama v1 i v2. Dužina svakog vagona prvog voya je l1, a njihov broj je n1, dok je dužina svakog vagona drugog voza l2, a njihov broj je n2. Koliko vremena putnik iz prvog i drugog voza vidi vagone voza sa kojima se mimoilazi voz u kome se on nalazi? Putnik gleda kroz okno vagona.
8. Voz dužine l1=50m kreće se brzinom v1=80 km/h. u susret njemu se kreće drugi voz, dužine l2=40m, brzinom v2=30 km/h. Koliko vremena prolaze voyovi jedan pored drugoga?
9. Poštanska veza sa dva rečna pristaništa (P1 i P2) koja su međusobno udaljena d=30 km, obavlja se sa dva motorna čamca. U određeno vreme čamci isplove iz svojih pristaništa i pri susretu iymene poštanske pošiljke,a zatim se vrate. Čamcu iz pristaništa P1 potrebno je verme t1=3h da preplovi rastojanje dm dok je čamcu iz pristaništa P2 potrebno vreme t2=1,5h da preplovi isto rastojanje. Brzine oba čamca u odnosu na vodu se jednake. Pristaništa se nalaze na istoj obali.
a) Kolika je brzina čamca u odnosu na vodu?
b) Kolika je brzina rečnog toka?
c) Na kojoj će se udaljenosti l od pristaništa P1 susresti čamci?
10. Dva posmatrača P1 i P2 nalaze se podjednako udaljena od jedne vertikalne stene, tako da je njihovo međusobno rastojanje 2l=340 m. Kada jedan od posmatrača ispali hitac iz puške drugi posmatrač čuje dva pucnja u vremenskom razmaku od 1s. Koliko iznosi udaljenje x pojedinog posmatrača od stene ako se zvuk kroz vazduh prostire stalnom brzinom od 340 m/s?
11. Na paralelnim kolosecima dva voza se kreć jedan naspram drugog uniformnim brzinama. Iz voza koji se kreće brzinom v1=54 km/h putnik hronometrom meri da vreme prolaska drugog voza iznosi 4s. Ako je dužina tog drugog voza l=150 m, kolikom se brzinom on kreće u odnosu na kolosek?

12. Jedan automobil čija stalna brzina iznosi v1=70 km/h, pretiče drugi automobil koji se kreće stalnom brzinom v2=60 km/h. dužine automobila su jednake i iznose po l=4m. koliko je vreme potrebno za preticanje i koliki put S će preći automobil koji pretiče, ako je rastojanje između automobila pre i posle preticanja D=20m.

Pretčas 27.11.2017. MF6

Šestaci, Mladi fizičari

27.11.2017. pretčas - dodatna nastava!

ZADACI ZA DODATNI RAD (za mlade fizičare)
1. Tokom prve polovine vremena svog puta automobil se kretao brzinom od 108 km/h. Ostatkom puta automobil se kretao brzinom od 72 km/h. Odrediti vreme koje je potrebno vozaču automobila da pređe deonicu puta dužine 90 km. [rezultat: 1h]
2. Automobil je prešao prvu polovinu puta brzinom 35 km/h, a drugu brzinom 65 km/h. Kolika je srednja brzina na celom putu? [rezultat: 45,5 km/h]
3. Biciklista je za prvih 5 minuta ravnomernog kretanja prešao put dužine 3 km, za sledećih 8 minuta 8,4 km, i poslednjih 6 minuta put dužine 5,4 km. Odrediti brzinu kretanja bicikliste na svakom putu i srednju brzinu za sve vreme kretanja.
4. Motorni čamac vuče skijaša po jezeru brzinom 72 km/h i pretiče brod koji se kreće u istom smeru brzinom 18 km/h. Skijaš utvrđuje da je preticanje obavljeno za 20 s. Kolika je dužina broda? [rezultat: 300m]
5. Brzina broda u odnosu na reku iznosi 15 km/h,a brzina toka reke je 3 km/h. Za koje će vreme brod preći udaljenost od 36 km krećući se a) uzvodno, b) nizvodno ? [rezultat: 3h, 2h]
6. Brzina kretanja broda niz reku iznosi 21 km/h, a uz reku 17 km/h. Odrediti brzinu kretanja vode u reci i sopstvenu brzinu kretanja broda. [2 km/h, 19 km/h]
7. Kolona vojske dužine 400 m za vreme marša kreće se brzinom od 5 km/h. Komandir, koji se nalazi n akraju kolone šalje biciklistu sa porukom za čelnog u koloni. Biciklista polazi i kreće se brzinom 15 km/h, ne zaustavljajući se predaje poruku i odmah se vraća nazad vozeći istom brzinom. Koliko vremena je prošlo od momenta kada je biciklista krenuo sa porukom pa do povratka nazad do svog komandira? [rezultat:  3,6 min]
8. Da li je potrebno isto vreme da motorni čamac ode iz mesta A u mesto B i vrati se nazad po reci kao po jezeru? Brzina čamca u odnosu na vodu je u oba slučaja 8 km/h, brzina reke je 2 km/h, a rastojanje od A do B je 10 km.  [2⅔ h,2.5 h]

среда, 27. септембар 2017.

МЛАДИ ФИЗИЧАРИ 7. разред

Збирку задатака за додатну наставу преузмите овде!

Задаци из равномерно убрзаног праволинијског кретања су овде!

Задаци за гимназијалце су овде!

Задаци за самосталан рад су овде!

Бигзова збирка је овде!

Погледајте и једну старију збирку задатака овде!

Договор у петак!

Ваш наставник




МЛАДИ ФИЗИЧАРИ 8. разред

Збирку задатака за додатну наставу преузмите овде!

Задаци за додатну наставу 1 су овде!

Задаци за додатну наставу 2 су овде!

Задаци за додатну наставу 3 су овде!

Задаци за додатну наставу 4 су овде!

Задаци за додатну наставу 5 су овде!

Договор у петак!

Ваш наставник.

МЛАДИ ФИЗИЧАРИ 6. разред



Млади физичари преузмите збирку задатака овде!

... или овде!

Формуле за такмичење преузмите овде!

Формуле из кретања преузмите овде!

Задаци из средње брзине су овде!

Задаци брзина - пређени пут су овде!

Збирка за гимназију је овде!

Збирка Креативни центар је овде!

Договор у петак!

Ваш наставник

РАВНОМЕРНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ (6. разред)

Кретање и релативност кретања. Физичке величине које описују кретање.



Равномерно праволинијски кретање



Презентацију преузмите овде!






недеља, 17. септембар 2017.

ОСЦИЛАЦИЈЕ (8.разред)

Постер преузмите овде!

Презентацију Осцилаторно кретање погледеајте овде!

Презентацију Амплитуда, Период и Фреквенција погледајте овде!

Презентацију Енергија осциловања тела погледајте овде!

Верујте у физичке законе - погледајте део предавања проф. Левина!





понедељак, 4. септембар 2017.

УВОД У ФИЗИКУ за 6.разред

Природу чини све оно што нас окружује, укључујући и нас.

У природи се стално нешто дешава, та дешавања називају се природне појаве.

Од давнина човек посматра појаве око себе и покушава да их објасни. На основу тог посматрања људско знање о природи се богатило и проширивало. Тако је настала једна од најстаријих наука о природи – ФИЗИКА.

Назив физика потиче од грчке речи физис што значи природа.

Проучавање природе, природних појава и закона врши се посматрањем и извођењем огледа и експеримената.

Да би се потпуније објасниле природне појаве потребно је изводити експерименте. Експеримент је вештачки изазвана природна појава са циљем да се детаљније проучи. Значи, експеримент је поступак проучавања природних појава у посебно припремљеним и контролисаним условима.

ФИЗИКА – ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА НАУКА

Резултати експеримената се анализирају, повезују са другим подацима, објашњавају се помоћу постојећих закона или се ствара нова теорија или физички закон, па за физику може да се каже да је теоријска наука.

ФИЗИКА – ТЕОРИЈСКА НАУКА

Физика је природна, експериментална, теоријска и примењена наука!

Задатак физике је да проучава природу и природне појаве и да открива правила (законитости) по којима се оне дешавају.

Проучити једну појаву значи испитати све услове њеног постанка и начин на који се она догађа, утврдити величине од којих она зависи и одредити како су те величине повезане.

Доста појава је описано, али неке још увек нису – доводи до заблуда – деловање тајанствених сила.

Материја је заједнички назив за све оно што чини природу. Природа је изграђена од материје.

Основне особине материје  су да се непрестано креће, да се не може уништити и нити из ничега створити већ само прелази из једног облика у други.

у VI веку пре нове ере Хераклит – ''Све тече све се мења''

Пример: кружење воде у природи - падање кише, топљење метала, сагоревање угља, муња

Два основна облика постојања материје су:

-          супстанца

-          физичко поље

У природи се сусрећу многобројна тела - пример из учионице: оловка свеска, клупа....

Тела се разликују не само по облику и величини већ и према томе од чега су. Оно од чега се тело састоји назива се супстанца.

пример:

СУПСТАНЦА

ФИЗИЧКО ТЕЛО

Дрво

Кључ

Стакло

Пошто су од једне исте супстанце направљена многа тела, може да се закључи да у природи постоји већи број тела него суспстанци.

У природи често долази  до међусобног дејства тела. То дејство и промене које том приликом настају на телима називају се природне појаве.

За време међусобног дејства тела могу бити:

-          у непосредном додиру (удар лопте у прозор)

-          на мањем растојању (привлачење магнета, електрицитет)

-          на велики растојањима (Земља-Месец, Земља-Сунце)

Ако тела за време међусобног дејства нису у непосредном додиру, онда се дејство остварује помоћу физичког поља.

пример: физичка поља: магнетно поље, гравитационо поље, електрично поље

Закључак:

Супстанца је оно од чега су састављена тела, а физичко поље се налази око сваког тела.

Физика као наука проучава основне особине материје, њену грађу, као и промене облика у којима материја може да се јави.

Погледајте презентацију!

уторак, 23. мај 2017.

Уз домаћи задатак за ученике 7. разреда

ПОМОЋ

Занимљивост

Фаренхајт 451 (енгл. Fahrenheit 451) је дистопијски роман Реја Бредберија, из 1953. године. Роман говори о америчком друштву будућности у којем је забрањено читање књига и критичко размишљање. У том друштву постоје „ватрогасци“ који траже и пале књиге. Назив романа је алузија на температуру самозапаљења папира. Роман представља критички осврт аутора на најважнија питања у америчком друштву у времену у којем је написан.




Генерална проба ЗИ 2017

петак, 5. мај 2017.

Test iz fizickih velicina

Kalendar upisa 2016-17

Osmaci,

ovde možete preuzeti kalendar upisnih aktivnosti u pdf formatu

ovde možete preuzeti kalendar upisnih aktivnosti u doc. formatu

КАЛЕНДАР УПИСА УЧЕНИКА У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 2017. Г.           

Датум и време

Садржај активности

1. мај

Преузимање програма и базе за унос општих података и оцена 6 и 7 разреда

8-11. мајa до 16 часова

Провера општих података и оцена 6 и 7 разреда и слање исправки (незванична)

12-15. маја

Пријављивање редовних ученика за пријемни испит у специјализованим СШ
(детаљније обавештење у средњим школама које спроводе пријемни испит)

12. и 15. маја

Пријављивање, у школским управама, ванредних ученика старијих од 17 година за Пријемни испит у средњу школу (обавештење у школским управама)

19. мај

Добијање званичних извештаја са шифрама ученика и провера података (званична)

2. јуна до 15 часова

Слање базе са оценама осмог разреда координатору
1-6. јунa
Пријемни испити у средњим школама (специјализованим)

до 8. јуна

Пријављивање, у школским управама, ванредних ученика старијих од 17 година за упис у средњу школу (обавештење у школским управама)

5-8. јуна

Провера оцена осмог разреда у основним школама (незванична)

8. јуна до 16 часова

Слање налога за исправку на оцене осмог разреда координатору

до 9. јуна

Коначни резултати пријемних испита и упис ученика
(обавештење у средњим школама које спроводе пријемни испит)

12. јуна до 8 часова

Добијање званичних извештаја са оценама 8 разреда и провера података (званична)
14. јуна од 9 до 11 часова

Завршни испит тест из српског (матерњег) језика

15. јуна од 9 до 11 часова

Завршни испит тест из математике

16. јуна од 9 до 11 часова

Завршни испит комбиновани тест

16. јуна

Дешифровање тестова (након прегледа комбинованог теста)

14-17. јуна

Супервизија завршног испита

17. јуна до 12 часова

Слање базе координатору са бодовима ученика

18. јуна до 8 часова

Прелиминарни резултати завршног испита

19. јуна од 8 до 16 часова
Пријем и решавање жалби ученика на резултате завршног испита (општинске жалбе)
20. јуна од 8 до 16 часова

Пријем и решавање жалби ученика на резултате завршног испита (окружне жалбе)

20. јуна од 8 до 12 часова
Издавање потврда о броју освојених бодова на Завршном испиту, у матичним основним школама, за ученике који су полагали пријемни у музичким и балетским школама
23. јуна од 8 до 15 часова
Упис ученика у музичке и балетске средње школе.
23. јуна до 8 часова

Објављивање коначних резултата завршног испита и броја бодова са којима ученик улази у расподелу

24-25. јуна од 8 до 15 ч.
Попуњавање и предаја листе жеља у школи и унос у базу података (и слање базе координатору)
26. јуна до 12 часова
Слање базе координатору са жељама ученика
27. јуна од 8 до 12 часова
Провера листе жеља од стране ученика у основним школама (незванична)
27. јуна до 15 часова

Слање исправки на листе жеља

29. јун од 8 до 12 часова

Провера листе жеља од стране ученика у основним школама (званична)

30. јун до 12 ч.
Објављивање званичне листе жеље ученика, провера на званичном и техничком сајту
3. јула од 8 часова
Коначан распоред ученика по школама, гимназијама и образовним профилима
3. јула до 20 часова
Објављивање преосталних слободних места за упис у другом кругу
4-5. јул
Упис ученика у средње школе - први уписни круг
4. јула од 9 до 13 часова
Попуњавање, предаја и уношење листе жеље ученика за други уписни круг
7. јула до 8 часова
Коначан распоред ученика по школама, смеровима гимназија и образовним профилима
7. јула од 08 до 15 часова

Упис ученика у средње школе - други уписни круг


Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
Недеља
29. мај
30. мај
31. мај
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13 крај
14
15
16
17
18
19 жалбе 1
20 жалбе 2
21
22
23
24 жеље
25
26 провера 1
27
28
29 провера 2
30
1. јул
2
3 резултати
4 упис 1
5
6
7 упис 2
8
9
10
11
12
13
14
15