Holivud protiv zakona fizike
U jednom od četiri igrana filma» Supermen « , glavni junak
se hvališe da je borac za istinu i protivnik kršenja zakona. Pažljiviji
posmatrači, mađutim , lako će zaključiti da bi on ponekad mogao da se boro i
sam protiv sebe , zbog vlastite sklonosti da ignoriše (naučnu) istinu i krši
zakone (fizike) . Pošto je ispala iz helikopptera koji se , umesto da uzleti ,
prevalio preko ruba oblakodera družbenica Lois Lejn se nekoliko sekundi pre
nego što je udarila u tlo našla u naručju Supermena. Kada je u deliću sekunde
uhvatio voljenu devojku i zaustavio se u vazduhu , junak joj se mirno obratio :
«Ništa ne brinite , ja vas držim !».»Da, ali ko drži vas ?» , uzviknula je ona,
zadržavajući i u tom dramatičnom trenutku smisao za šalu.Pitanje je zapravo
namestu ... ali bismo na njega dobili odgovor da je Supermen, kao što mu i ime
kaže natčovek , pa da niko ne mora da ga drži u vazduhu .Natčovek je to u
stanju i sam. Ali sa Lois Lejn, zar ne , stvari stoje malo drugačije .Ona,
naime , nije superdevojka nego sasvim obična žena .Kada bi je Superman stvarno
zgrabio i trenutno zaustavio dok pada sa oblakodera, ona bi u njegovim rukama,
u stvari , našla trenutnu smrt .Između užasnog udara u pločnik ili Supermenove
čelične ruke , nema u principu nikakve razlike .Ovde , naravno , važi zakon
gravitacije : ukoliko telo pada duže , utoliko pada brže i u slučaju naglog
zaustavljanja posledice su strašne.
Neobična sposobnost Spermena da leti (kao projektil)
protivna je jednom od tri Njutnova zakona kretanja.Prisetimo se principa kretanja
rakete .Kada gas sagoreva u zatvorenom prostoru, on vrši prtisak na sve strane
podjednako.Ako se na jednij strani napravi otvor , sagorevajući gas silovitom
brzinom izbija krooz njega u tom pravcu (akcija), a raketa dobija ubrzanje u
suprotnom (reakcija).Supermen , međutim nema nikakav pogonski sistem, a još
manje ne troši gorivo , pa ipak leti brže od raketa.
Zaista idealno rešenje : letenje ni na šta.
U jednoj od scena Supermen dočekue na ruke autobus koji se
survao sa čuvenog mosta «Golden Gejt» u zalivu San Francisko i vraća ga na
most.Čak i ako prihvatimodaje moguće to što nije , tojestdaje Supermen u stanju
to da uradi zato što je natčovek, augobus ipak nije nikakav superautobus.Pad
vozila sa tako velikom masom i tako velikim ubrzanjem stvorio bi tako veliku
silu na maloj površini dlanovima Supermana da je nikakav materijal ne bi
izdržao Jednostavno , Supermenove ruke bi probile metal i ovaj junak stripa i
filma bi prošao kroz autobus .
Poput mnogih drugih filmova nauku ignoriše i King KonpDžinovski
gorila ima, naima,iste proporcije kao iobični gorila,alije 16 putavišiLošto je
16 puta viši , on je i 16 puta širi i 16 puta deblji , pa bi King Kong bio i
16h 16h 16 (4096) puta teži . Ali ,njegove kostisu samo 16x16 (256)putajače
(poštojačina zavisi od širine i debljine , a ne od visine ili dužine ).Da bi
mogle da izdrže njegovu težinu kosti King Konga morale bi da budu daleko
deblje:Ovu naučnu činjenicu zgodno ilustruje poređenje nogu kod komarca i kod
slona .Noge ov adva stvorenja se drastično razlikuju , zato što se priroda
razume u proporcije .King Kong bi morao da bude znatno širi da bi raspolagao
jačim kostima, u protivnom srušio bi sa na tlo koliko je dug i nikada se više
ne bi pomerio. U Zvezdanim ratovima, u dinamičnim scenama borbe u vazduhu
gledalac gleda i sluša scene borbe u svemiru i odjeke eksplozija.Kako se zvuk
širi?Kada čovek udari po žici violine njeno treperenje se prenosi na susedne
molekule vazduha, sa ovih ne druge i tako redom dok zvuk ne stigne do našeg
uha. Da nema vazduha treperenje žice violine ne bi moglo da se čuje kao zvuk.U
vasioni kao što znamo nema vazduha, tako da zvuk nema kroz šta da se prenosi pa
eksplozije ne mogu da se čuju.Ali kakva bi to bila svemirska borba u kojoj
biste imali utisak da gledate nemi film ?
Isti film obiluje vasionskim scenama ratovanja uz pomoć
laserskih zraka i snopova.Ne smemo, međutim zaaboraviti daje laserska svetlost
usmerena i daje ne možemo videti osim ako je okrenuta pravo u nače oči.U
svemiru, naime , nema molekula vazduha od kojih bi se u izvesnoj meri zrak
raspršivao i stizao do naših očiju kada ga gledamo sa strane.Kad je o vazduhu
reč , u ovom filmu , pripadnici pobunjenik avode borbu u letelicama veoma nalik
na mlazni avion , kojima se prilikom manevrisanja krila naginju : u svemiru
zakretanje krila, razume se nema nikakvu svrhu jer nedostaje pritisak vazduha
koji bi izazvao promenu pravca.
Naučno fantastični filmovi , ali i avanturistički krše
zakone fizike mnogo češće nego što bi to moglo da izgleda .U najvećem broju
slučajev aradi se o omaškama koje samo stručnjaci mogu da primete , dok se u
nekim pojavljuju i nedopustive greške koje vidi i obična publika .
U filmu Ogimači izgubljenog kovčega, u uvodnij sceni
Indijana Džons pokušava da sa kamene grobnice pokupi zlatnog idola: pošto ga je
brzim pokretima zamenio kesicom punom kamenja, Indijana je u trku poneo kip
prema izlazu noseći ga ležerno , kao da je po sredi , na primer , ananas.Jedan
pedantni fizičar iz Dakote izračunao je da je idol bio visok oko 35 cm , ta da
bi morao imati masu od najmanje 30 kg.Iako je Indijana junak bez mane , brzo
trčanje sa tolikim teretom u rucu naprosto nije moguće.
Jedan proučavalac odnosa nauke i naučne fantastike ispričao
je dogodovštinu sa filmom u kome glavnu ulogu ima jedna podmornica.U ključnoj
sceni filma podmornica prolazi ispod severnog pola .U tom trenutku led iznad
nje počinje da puca i veliki komadi leda padaju na podmornicu i tonu na dno
mora .Naučnik je naravno prasnuo u smeh zbog te gluposti: led je kao što znamo
, lakši od vode i ostaje na njenoj površini .
U jednoj od scenatv serije Marsovske hronike rađene po
poznatom romanu Reja Bredberija, naseljenici na crvenoj planeti ćaskaju sa
zemljom kao da razgovaraju telefonom .S obzirom daje najmanje rastojanje izmeću
Zemlje i Marsa 58,4 miliona kilometera razgovor posredstvom radio talasa koji
se kreće brzinom svetlosti bio bi prilično spor.Potrebno je naime više od 3
minuta da oni stignu sa jedne planete na drugu : između postavljanja pitanja i
prijema odgovora proteklo bi dakle oko 7 min. Imajući valjda u vidu da bi
gledaocima takav razgovor bio dosadan , autori serije su zanemarili naučne
činjenice i vezu učinili trenutnom. Za razliku od ovakvih filmova u kojima se
nauka ignoriše namerno ili slučajno iz neznanja, danas ima sve više dela u
kojima se naučne istine poštuju čak i kad su u pitanju vrhunski dometi mašte .
U filmu «Odiseja 2010» na primer , kada se radnja dešava u blizini Jupitera i
njegovog satelita Evrope , majstor specijalnih efekata Ričard Edlund je uz
pomoć velikog broja snimaka sa vasionskih sondi Vojadžer i kompjugera stvorio
tako savršene simulacije da gledalac dobija utisak kao da se nalazi na licu
mesta.
Naučna istina, kao što vidimo ne smeta uverljivosti filma
nego joj pomaže , ne oduzimajući ništa imaginaciji i fantaziji .
Istina je, kao što bi rekaoBajron , uvek čudna - čudnija od
izmšiljotine!
Нема коментара:
Постави коментар