Merenje duzine, odredjivanje povrsine, merenje i odredjivanje zapremine i merenje vremena za 6. razred

Sestaci,

pregled gradiva iz merenja preuzmite ovde!

Наградно питање за ученике 8. разреда у вези Доплеровог ефекта

Како би изгледали образци за израчунавање фреквенције пријемника (слушаоца) у следећим случајевима?

а) Пријеминик (слушалац) "јури" извор (настоји да га стигне)

б) Извор "јури" за пријемником

Merenje dužine i određivanje površine za 6 razred

Merenje dužine

Dužina predstavlja rastojanje između dve tačke.

Jedinica za merenje dužine u SI sistemu je metar. Označava se malim slovom m.

1791. - Francuska narodna skupština – metar

1799. - u Francuskoj uveden metarski sistem

1873. - metar uveden za merenje dužine u Srbiji

U Međunardnom birou za mere i tegove u Sevru kod Pariza čuva se etalon

Veće jedinice: 

- kilometar (km)     1km=1000m     1m=0,001km 

Manje jedinice: 

- decimetar (dm)          1dm=0,1m          1m=10dm
- centimetar (cm)         1cm=0,01m        1m=100cm
- milimetar (mm)         1mm=0,001m     1m=1000mm

Jedinicama za dužinu mere se i visina, put, debljina ... 

Oznake koje se najčešće koriste za označavanje ovih fizičkih veličina:
- dužina l
- prečnik R
- poluprečnik r
- debljina d
- visina h
- put s 


Provera znanja

http://www.mcwdn.org/weightsmeasures/metriclength/metriclengthquiz.html

http://www.bbc.co.uk/skillswise/quiz/ma22leng-l1-quiz

https://www.thatquiz.org/tq-9/math/measurement/

http://www.squiglysplayhouse.com/Games/Quizzes/School/MetricSystemLength.html


http://www.quibblo.com/quiz/ae-0Yzx/Metric-System-and-Measurement

Određivanje površine

Merenje površine pravilnih figura svodi se na merenje dimenzija (dužine i širine) i primenu odgovarajuće formule. 

Površina se obeležava velikim slovom S. 

Primer:
- kvadrat

- pravougaonik

Јединица за мерење површине у SI систему је квадратни метар m². 

Веће јединице: 
- квадратни километар (km²)         1 km² = 1 000 000 m² 
- хектар (ha)                                 1 ha = 10000 m²   
- ар (ar)                                        1ar = 100 m²

Мање јединице: 
- квадратни дециметар (dm2)          1 m² = 100 dm²
- квадратни центиметар (cm2)         1 m² = 10000 cm²
- квадратни милиметар (mm2)         1 m² = 1 000 000 mm² 

претварање веће у мање - множење са 100
претварање мање у веће - дељење са 100 

FIZIČKE VELIČINE I NJIHOVE JEDINICE

FIZIČKE VELIČINE I NJIHOVE JEDINICE

Veličine koje karakterišu fizičke osobine materije ili fizičku pojavu zovu se fizičke veličine.

Da bi se fizičke veličine mogle upoređivati, neophodno ih je meriti.

Pod merenjem fizičkih veličina podrazumeva se njihovo upoređivanje. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa usvojenom jedinicom mere te veličine. Merenjem se određuje koliko je puta veličina koja se meri veća ili manja od usvojene jedinice mere.

Za merenje fizičkih veličina potrebno je prvo utvrditi jedinice mera tih veličina, a zatim odabrati pogodno sredstvo za izvođenje poređenja (merila ili merni instrumenti).

MEĐUNARODNI SISTEM JEDINICA (SI-SISTEM)

Danas je većina zemalja sveta prihvatila Međunarodni sistem veličina i jedinica. Značaj Međunarodnog sistema je u tome, što je njegovim uvođenjem postignuto jedinstvo mera u čitavom svetu. Njime je utvrđeno da je za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno koristiti sedam fizičkih veličina; koje su nazvane osnovne fizičke veličine.

Sve ostale veličine i jedinice, koje se izražavaju pomoću osnovnih nazivaju se izvedene.

SI prefiksi (predmetci)

SI prefiks je prefiks koji može da se doda na bilo koju jedinicu Međunarodnog sistema jedinica (SI) kako bi se dobili umnošci te jedinice.

Nisu svi prefiksi specifični za SI. Mnogi SI prefiksi, kao i sama ideja korišćenja prefiksa za ovu svrhu, datiraju još pre uvođenja SI-ja 1960. godine, tako da se dosta koriste i kod jedinica van SI.

Kao deo SI sistema, zvanično ih je odredio Međunarodni biro za težine i mere.

Kao primer, prefiks kilo množi sa jednom hiljadom, tako da kilometar iznosi 1000 metara, a kilovat 1000 vati. Prefiks mili deli sa hiljadu, tako da milimetar iznosi jedan hiljaditi deo metra (ima 1000 milimetara u metru), a mililitar je hiljaditi deo litra. Mogućnost primenjivanja istih prefiksa na bilo koju SI jedinicu je ključ snage SI-ja, pošto znatno uprošćuje proces učenja i korišćenja sistema

.

Računske operacije sa približnim brojevima

Racun sa pribliznim brojevima u pdf-u preuzmite ovde!

Pri izračunavanju tražene veličine primenjuju se matematičke operacije sa veličinama koje najčešće predstavljaju približne vrednosti veličina sa kojima se operiše.

Treba nagiasiti da nema nikakvog smisla sprovoditi tačan račun sa približnim veličinama. Naime, potrebno je izvršiti odgovarajuća, opravdana i neophodna uprošćavanja. Pri ovome treba se pridržavati sledećih pravila.

Ne treba operisati sa brojevima koji imaju više od tri tačne cifre, osim u izuzetnim slučajevima. Zbog toga, na primer, broj 3,654 056 treba pisati kao 3,65, tj. smatrati da je 3,654 056≈3,65.

Prilikom odbacivanja cifara, poslednju cifru treba zadržali nepromenjenu ako je poslednji odbačeni broj manji od 5, a povećati za jedan ako je veći od 5. Ako je odbačeni prvi broj baš 5, onda sve zavisi od veličine pretposlednjeg odbačenog broja, Ako je on veći od broja 5, onda se poslednji broj povećava za jedan, a ako je manji od 5, zadržava se nepromenjen.

Na primer,

1,263 43≈1,26                         9,655 84≈9,66

4,357 84≈4,36                         9,655 24≈9,65

Pri sabiranju i oduzimanju brojeva treba u rezultatu zadržati onoliko cifara koliko ih ima broj sa najmanjim brojem cifara. Na primer:

0,026 3+0,465 + 1,73 = 2,221 3≈2,22

15,27+0,617 + 32,2=48,087≈48,1

0,146+2,1 +0,56 = 2,806≈2,8 

530—287,4 = 242,6≈243

Pri množenju i deljenju brojeva treba u rezultatu zadržati onoliko cifara koliko ima broj sa najmanjim brojem cifara. Na primer:

796 ∙ 320 = 254 720≈2,55      

3 840 : 82≈47

5,63 ∙ 0,8=4,504≈4,5  

0,428∙0,7≈0,6

Prilikom dizanja brojeva na kvadrat i kub, potrebno je u rezultatu zadržati samo onoliko cifara koliko ih ima u osnovi. Na primer:

3,28² = 10,785 4≈10,8

3,28³ = 35,287 5≈35,3

Pri nalaženju kvadratnog i kubnog korena brojeva važi isto pravilo. Naime, u rezultatu treba zadržati onoliko cifara koliko ih ima i potkorena veličina. Na primer:

=9,273 6≈9,3;        = 2,915 5≈2,9

Prilikom višestrukih množenja ili deljenja obično se u prethodnim množenjima zadrži po jedna cifra više nego što je potrebno. Na primer:

3,14∙1,3∙16,2∙32,4 ∙0,107

3,14 ∙ 1,3=4,082≈4,08

4,08 ∙ 16,2 = 66,096≈66,1

66,1 ∙ 32,4=2 141,64≈2 142

2 142 ≈ 0,107=214 ∙ 1,07 = 228,98≈229≈2,3 ∙ 10²

Počinjemo !!!

8. razred

Kulonov zakon

Jacina elektricnog polja

Linije sile elektricnog polja

Rad sile u elektricnom polju

Elektricni potencijal i napon

7. razred

Drugi Njutnov zakon u slucaju delovanja dve sile duz istog pravca

Delovanje dve sile na telo duz istog pravca

Sila otpora sredine

Sila trenja

Sila trenja 2.deo

6. razred

Osnovne fizicke velicine

Prefiksi

Merenje duzine

metar - dm - cm - mm ....

Materijal za samostalno ucenje

ИНФОРМАЦИЈЕ У ВЕЗИ ДОДАТНЕ НАСТАВЕ - сви разреди

Поштовани такмичари, дошло је време да мало размрдамо наше "сиве ћелије" како би то реко чувени белгијски детектив Херкул Поаро!

У четвртак 14.01.2016. додатна настава за ученике 8. разреда са почетком од 10:00!

Задаци

6. разред

1. Теретни воз на изласку из станице има брзину 36 km/h. После 30 минута исту станицу напушта и брзи воз брзином 72 km/h. После ког времена од изласка теретног воза и а ком растојању од станице ће брзи воз стићи теретни воз? Задатак решити и рачунски и графички!

2. Из градова А и Б који се налазе на међусобном растојању 120 километара, истовремено крећу два камиона један другоме у сусрет. Брзине камиона су сталне и износе 20 km/h, односно 60 km/h. Кроз које време и на ком растојању од града Ц који се налази на половини пута између градова А и Б се сусрећу камиони?

7. разред

1. Поред воза, на истој линији са предњом страном локомотиве стоји човек. У истом тренутку почиње да се креће воз равномерно убрзано са убрањем 0,1 m/s2 и човек сталном брзином од 1,5 m/s. После ког времена ће воз стићи човека. Колику брзину ће тада имати воз. Колики ће пут прећи човек за то време?

2. Растојање између две станице је 3 километра. Воз прелази то растојање средњом брзином 54 km/h. При том се креће равномерно убрзано 20 секунди, затим неко време иде константном брзином, а онда равномерно успорено 10 секунди до заустављања. Нацртати график зависности брзине воза д времена v-t и наћи максималну брзину воза.

8. разред

1. Светао предмет се налази на растојању p=100 cm од сферног испупченог огледала полупречника R=60 cm. За колико треба померити предмет и у ком правцу да би се добио два пута већи лик него што је био у првобитном случај?

2. Растојање лика од предмета код конкавног сферног огледала износи 20 cm. Лик је реалан и три пута већи од предмета. Колика је жижна даљина тог огледала?

НАПОМЕНА Ученици 8. разреда раде и задатке за 7. разред.