Атмосферска пражњења - истине и заблуде

Иако је статистичка могућност да човека убије гром минимална, годишње од удара громова у свету погине скоро 25.000 људи, док их 10 пута више удар преживи, али са тешким последицама. Да ли се од природе може побећи?

Која места треба избегавати и шта радити када севају муње, како да помогнемо некоме кога је ударио гром док чекамо помоћ лекара?

"На сву срећу само 10% удара грома је фатално. Међутим, и ако се преживи, удар грома оставља последице на људско тело. Оно чега се највише прибојавамо је изненадни срчани и респираторни застој, обично истовремено. Ако се нађете близу неке особе, не плашите се да приђете да проверите пулс, откуцаје срца и остало", рекла је за Јутро Прве ТВ докторка из Хитне помоћи Наташа Босиљчић.

Ако не можемо да напипамо пулс, требало би да покушамо помоћ "уста на уста", или бар да рукама притискамо срце особе.

Најчешће су последице опекотине, међутим, струја кад једном прође, оставља велике последице по организам. Особа ће тешко дисати, често дође и до лупања у грудима, пуцања бубне опне, или тренутне парализе. У сваком случају, особу коју је ударио гром не треба померати.

Где смо сигурни?

"На отвореном простору увек постоји вероватноћа од удара. Близу речних токова је мало већа вероватноћа. Заштита је да, у тренуцима када се чује грмљавина, чучнете. Никако да трчите под неко дрво, не дај боже усамљено", објаснио је Јован Цветић, професор физике.

Каже да смо у аутомобилу сигурни, јер је то својеврстан Фарадејев кавез. Исто тако, сигурни смо и у стану, а ако су инсталације добре, не морамо да гасимо уређаје да смањимо ризик. А шта је са мобилним телефонима?

"Мобилни телефон уопште не утиче на то, то је заблуда. Чим се зачује грмљавина, најбоље је одмах потражити заклон. Треба доћи близу зграда, или ући у аутомобил. Најбоље је да се налазите у згради", каже проф. Милан Савић, са Електротехничког факултета.

Додаје и да, чим се зачује грмљавина, треба напуштати отворен простор и тражити заштиту. Не постоји апсолутно никаква изолација која спречава тешке последице од удара грома на отвореном простору.

Закопавање - да или не?

Прошле године један младић је настрадао док се купао у плићаку, а особа поред њега је била безбедна. Да ли може бити у опасности више људи када је удар грома у питању?

 

"Гром је апсолутно непредвидљив, а може да озледи више људи. Од директног удара нема спаса, док постоје и индиректни удари. Постоји више грана, па ширењем може да се озледи више људи", каже професор.

Зашто се закопавају у земљу људи које удари гром?

"То су бапске приче. Тај прелазни процес траје неколико десетина микросекунди, то је за човека превише тренутно. Потпуно је безбедно да приђете унесрећеном и пружите му помоћ. Нема потребе за било каквим закопавањем", каже Цветић, додајући и да је слатка вода опаснија од слане.

Он је објаснио да, ако прође 30 секунди од блеска па до тренутка кад чујете гром, то значи да је гром далеко десетак километара, па би већ требало да потражите заклон.

Извор

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=20&nav_id=1721918

Погледајте шта о грмљавинској активности кажу професори електротехничког факултета у Београду Милан Савић и Јован Цветић.

Проф. Јован Цветић, ЕТФ Београд